Nadaleko čuveni Etno park Terzića avlija čuva tradiciju i etnološko nasleđe, narodno stvaralaštvo i zanate koji se prenose s kolena na koleno. Reč je o tipičnom seoskom domaćinstvu, koje čine dve stare srpske kuće od kojih je jedna stara sto godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode i pokrivena starim biber crepom. U jednoj se svakodnevno boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju. Istu namenu je zadržala i danas, a druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo u svakodnevnom životu – od alata do dokumenata, rukopisa, starih novčanica, delova nameštaja i mnogo toga drugog.

U Zlakusi postoji oko 60 km kružnih pešačkih staza, od kojih se jedan deo može koristiti i za biciklizam. Sve staze polaze iz etno parka i podeljene su na četiri koje se međusobno ukrštaju i prepliću. Stazama su spojeni etno park, Potpećka pećina, Petnica sa ribnjacima, vodopadima, starim vodenicama, vrh Gradina, vododelnica sa vidikovcima na dolinu reke Rzava, vrhove Zlatibora, Mučnja, Golije, Ovčara, Kablara i Jelove Gore sa majdanom kalcita u Rupeljevu gde zlakuški grnčari vade ovu sirovinu… Ove staze upotpunjuje i markirana trasa uz živopisni kanjon Dervente, gde se nalazi stari kameni rimski most. Deo markiranih pešačkih staza preseca projektovanu trasu Evropskog pešačkog puta E-7 i poklapa sa njim.

Etno park „Terzića avlija“,  31205 Sevojno

+381 (0) 31 546 118

+381 (0)69 546 118 0 

E-mail: terzicaavlia@gmail.com

Potpećka pećina u selu Potpeć udaljena je 14 km od Užica, u severnom podnožju Drežničke gradine (932 mnv). Ulaz u Potpećku pećinu spada u red monumentalnih dela prirode. Džinovski portal u obliku potkovice, visok 50 metara, širok 12 metara pri dnu i 22 pri vrhu, najviši je pećinski ulaz u Srbiji. Izdubljen je na krečnjačkoj litici, čiji je vertikalni deo visok 72 metra. Istražena i uređena dužina za posetioce je 555 m. Ulazno-silazna staza ima preko 700 stepenika.

Potpećka pećina je izvorskog tipa: izgradile su je vode ponornica koje poniru u Drežničkoj dolini i posle podzemnog toka u dužini od 4-5 km, izbijaju iz pećine ili vrela i grade Petnicu – pećinsku reku.

U Potpećkoj pećini razlikuju se dva glavna sprata: stariji – Gornja pećina i mlađi – Donja pećina. Ulazni kanal je zajednički za oba horizonta, pošto je nastao razaranjem međuspratne konstrukcije i njihovim spajanjem. Bogatstvo pećinskog nakita spada u red veoma retkih u kraškim pećinama. U morfospeleološkom pogledu, u Potpećkoj pećini se razlikuje 12 celina.

Radno vreme:

Od 1. aprila, radnim danima, od 12 do16h, vikendom 10-18h.

Od 1. maja, svaki dan od 10 do 18h.

Ulasci su na svakih sat vremena. Poslednji ulazak u 17h.

Sezona rada Potpećke pećine je 1 april – 31. oktobar.

Plan za izgradnju novog manastira nastao je 2003. godine. U periodu između 2004. i 2006. godine, manastir je obnovljen u blizini starog, na uzvišenju iznad jezera Vrutci. Najpre je podignuta crkva, potom je započeta izgradnja konaka i zvonika. Osveštan je 5. maja 2007. godine i u njemu obitavaju monasi, na čelu sa jeromonahom Teodosijem, koji je iguman manastira od 2018. godine. Manastir ima izgled srednjovekovne bazilike što ga čini jedinstvenim u Eparhiji žičkoj.