Donja Staparska banja se nalazi neposredno ispod železniške stanice Stapari. Odlikuje je nekoliko podzemnih izvora termalne vode koji su kaptirani u manji bazen a čija se voda koristi u u balneološke svrhe kao pomoćno lekovito sredstvo.

Tokom 2018. godine lokalitet Donje banje je kompletno partnerno i holtikulturno uređen tako da postoje svi elementi za odmor posetilaca i uživanje u živopisnoj i netaknutoj prirodi. Pored bazena sa dve kabine za presvlačenje, uređen je pristup stepeništem za pešake, postavljene su klupe i ležaljke, šest odmorišta sa deljenim mestom za roštilj i jedan centralni objekat koji je na raspolaganju članovima Udruženja ljubitelja Banja i  ostalim posetiocima. Radi unapređenja stanja životne sredine postavljene su drvene kante za otpad i reciklažu, metalni držaći za bicikle i stubovi za vezivanje pasa.

Prostor je oplemenjen sadnicama autohtonih biljaka i trave karakterističnim za klisuru reke Đetinje, dok je okolni teren iznivelisan i slobodan za višenamensko korišćenje.

Donja Staparska banja se nalazi neposredno ispod železniške stanice Stapari. Odlikuje je nekoliko podzemnih izvora termalne vode koji su kaptirani u manji bazen a čija se voda koristi u u balneološke svrhe kao pomoćno lekovito sredstvo.

Tokom 2018. godine lokalitet Donje banje je kompletno partnerno i holtikulturno uređen tako da postoje svi elementi za odmor posetilaca i uživanje u živopisnoj i netaknutoj prirodi. Pored bazena sa dve kabine za presvlačenje, uređen je pristup stepeništem za pešake, postavljene su klupe i ležaljke, šest odmorišta sa deljenim mestom za roštilj i jedan centralni objekat koji je na raspolaganju članovima Udruženja ljubitelja Banja i  ostalim posetiocima. Radi unapređenja stanja životne sredine postavljene su drvene kante za otpad i reciklažu, metalni držaći za bicikle i stubovi za vezivanje pasa.

Prostor je oplemenjen sadnicama autohtonih biljaka i trave karakterističnim za klisuru reke Đetinje, dok je okolni teren iznivelisan i slobodan za višenamensko korišćenje.

Analiza i terapijske vrednosti vode (Box 2)

Tokom 2015. godine Institut za rehabilitaciju iz Beograda je izvršio fizičko-hemijsku analizu termomineralne vode iz prirodnog izvora Staparske banje. Na osnovu analize utvrđeno je sledeće:

• Voda je bistra, bezbojna sa blagim mirisom na vodonik sulfid
• Temperatura vode je 28°C pri temperaturi vazduha od 30°C, što je svrstava u hipertermalnu vodu
• pH vrednost vode je 7,5 i daje blago baznu reakciju
• Ukupna mineralizacija je 0,49 g/l, a suvi ostatak na temperaturi od 180°C je 0,283 g/l što je svrstava u slabo mineralizovane vode
• Prisustvo rastvorenog ugljendioksida (CO2) je veoma diskretno
• Dominantni su katjoni kalcijuma (Ca++) i magnezijuma(Mg++)
• Anjonski sastav karakterišu joni hidrokarbonata (HCO3)

Na osnovu analize ustanovljeno je da mineralna voda iz prirodnog izvora termomineralne vode Donja banja pripada kategoriji blago alkalnih oligomineralnih sulfidnih kalcijum-magnezijum-hidrokarbonatnih hipotermi i da se kao takva može koristiti u balneološke svrhe kao pomoćno lekovito sredstvo.

Analiza ukazuje na pozitivno balneološko iskustvo u primeni ove vode u rehabilitaciji bolesti lokomotornog aparata, arterijske hipertenzije bez znakova srčane dekompenzacije, kardiovaskularnih bolesti, neuroloških, ginekoloških i drugih oboljenja.

U skladu sa preporukama analize vode i ustanovljenim pravilima ponašanja na prostoru Staparske banje definisana su sledeća ograničenja:

• Mineralna voda se koristi isključivo kao pomoćno lekovito sredstvo kupanjem, orošavanjem, inhalacijom i pijenjem.
• Maksimalno dozvoljeno koriščenje bazena (boravak u vodi) je 20 minuta a istovremeno ga može koristiti maksimalno 10 osoba.
• Nije dozvoljeno skakanje u vodu, plivanje, prskanje, unošenje hrane i pića, uvođenje kućnih ljubimaca, korišćenje sportskih rekvizita kao i korišćenje zaštitnih krema za kožu.

Gornja Staparska banja sa nalazi sa leve strane korita reke Đetinje, oko jedna kilometar uzvodno od Donje Staparske banje. Odlikuju je dva prirodna izvora od kojih je jedan uređen kao česma, a drugi je 1920. godine kaptiran iz korita reke Đetinje kamenim zidom.

Prolaskom uske pruge Beograd-Sarajevo (1925) lokalitet je doživljavao ekspanziju sve do II Svetskog rata posle koga poseta banji počinje da opada. Izgradnja brze pruge Beograd-Bar (1971) dodatno je doprinela slabijoj iskorišćenosti Gornje banje zatrpavanja dela lokaliteta. Temperatura izvorske vode iznosi 18°C i uglavnom ima pozitivno balneološko dejstvo u rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti.

Udruženje ljubitelja Banja je ekološko udruženje koje se bavi očuvanjem prirode i zaštitom prirodnih resursa u klisuri reke Đetinje uz održivo korišćenje. Zajedno sa udruženjem Alasi sa Đetinje stara se o očuvanju i unapređenju postojećeg ribljeg fonda (autohtone vrste).

Udruženje je domaćin brojnih individualnih i organizovanih poseta lokalitetu Staparska banja. Uz prethodnu najavu, udruženje uspešno realizuje brojna dešavanja vezana za promociju i popularizaciju sporta, ribolova, biciklizma, planinarenja i drugih aktivnosti na otvorenom.